|
|
Socijalna zaštita osoba sa Down sindromom i njihovih porodica
Član 26. Konvencije o pravima deteta 1. Strane ugovornice priznaju pravo svakog deteta na korišćenje socijalne zaštite, uključujući socijalno osiguranje, i preduzimaće potrebne mere za postizanje punog ostvarivanja ovog prava u skladu sa nacionalnim zakonom. 2. Ove mere, ako je to moguće, treba da se sprovode uzimajući u obzir sredstva i položaj deteta i osoba koje su odgovorne za izdržavanje deteta, kao i sve druge bitne okolnosti vezane za takve zahteve koje je dete ili neko u njegovo ime podneo. A) Socijalna zaštita - Nezvanični rezime glavnih odredbi Dete ima pravo na socijalnu zaštitu uključujući socijalno osiguranje. B) Socijalna zaštita u Republici Srbiji U najširem smislu reči, socijalna zaštita obuhvata sisteme socijalne sigurnosti i
socijalne zaštite. Oblast socijalne zaštite i socijalne sigurnosti regulisana je Zakonom o Delatnost socijalne zaštite podrazumeva organizovane mere i aktivnosti na stvaranju uslova za ostvarivanje zaštitne funkcije porodice, uslova za samostalan život i rad lica koja se nalaze u stanju socijalne potrebe, ili za njihovo aktiviranje u skladu sa sposobnostima, obezbeđivanje sredstava za život materijalno neobezbeđenim za rad nesposobnim građanima i drugim građanima koji su u stanju socijalne potrebe, kao i obezbeđivanje drugih oblika socijalne zaštite. Socijalna zaštita je organizovana društvena delatnost koja ima za cilj pružanje pomoći Stanje socijalne potrebe je stanje u kojem je građaninu ili porodici neophodna društvena pomoć u cilju savladavanja socijalnih i životnih teškoća. Socijalna sigurnost se obezbeđuje građanima koji su nesposobni za rad, a nemaju sredstva za izdržavanje i građanima i porodici koji svojim radom ili na drugi način ne mogu da obezbede dovoljna sredstva za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba. B.1) Prava u sistemu socijalne zaštite PRAVA po osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti : Prava koja obezbeđuje Republika:
Prava koja obezbeđuje opština, odnosno grad
Uslovi za korišćenje ovih prava koja obezbeđuje opština odnosno grad
regulisani su odlukama opština odnosno gradova. Oblast socijalne zaštite i socijalnog osiguranja regulisana je Zakonom o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana («Službeni glasnik RS» broj 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96, 29/01 i 84/04) Radi obezbeđivanja prava utvrđenih Zakonom o socijalnoj zaštiti i socijalnoj sigurnosti, osnivaju se ustanove socijalne zaštite. Ustanove socijalne zaštite su : • Centri za socijalni rad Za ostvarivanje prava propisanih u sistemu socijalne zaštite potrebno je da se
zainteresovana lica obrate Centru za socijalni rad na teritoriji na kojoj imaju prebivalište. Određene postupke vodi centar za socijalni rad po službenoj dužnosti. Zahtev za pokretanje postupka može da podnese bračni drug ili lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu, ali i organi i organizacije koje po svojim nadležnostima utvrde ugroženost dece, mladih ili osoba koje nemaju radnu sposobnost. U smislu postupka, pojedinac ostvaruje prava po odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, ukoliko sporna pitanja nisu drugačije uređena pojedinim normativima. O žalbama odlučuje Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike kada se
radi o ostvarivanju prava koja obezbeđuje Republika Srbija, s tim što je deo nadležnosti
poveren Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i socijalnu politiku, odnosno Gradskom
sekretarijatu za socijalnu i dečiju zaštitu grada Beograda koji odlučuju po žalbama
građana sa tih teritorija. B.1.1) Prava finansirana iz budžeta Republike Srbije nazad Prava finansirana iz budžeta Republike Srbije su regulisana Zakonom o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana Republike Srbije, članu 9. I) pravo na materijalno obezbeđenje Zakonom o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti je propisano da pravo na materijalno obezbeđenje (socijalnu pomoć), ima pojedinac koji živi sam ili porodica. Teoretski posmatrano, dete staro do petnaest godina koje je po definiciji iz ovog zakona nesposobno za rad i koje živi samo, može ostvariti pravo na materijalno obezbeđenje (socijalnu pomoć), ato se u praksi retko dešava. Takva deca se u skladu sa propisima iz oblasti porodičnopravne i socijalne zaštite, pre svega, štite smeštajem u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku porodicu, smeštajem u srodničku porodicu i starateljstvom, ukoliko se kod te dece ne primeni oblik zaštite - usvojenje. Primena ovih oblika socijalne i porodično-pravne zaštite automatski isključuje mogućnost da deca ostvare pravo na materijalno obezbeđenje (socijalnu pomoć). U retkim slučajevima deca se javljaju kao korisnici materijalnog obezbeđenja (socijalne pomoći) i to samo u slučajevima “pravne gimnastike”, kada se u dokaznom postupku prenutkuju određene činjenicenice koje bi decu isključivale iz prava. Ova “pravna gimnastika” se najaeane primenjuje u slučajevima kada se deca nalaze na smeštaju u srodničkoj porodici kojoj nije priznat status hraniteljske porodice, a sve to zbog odredbe člana 13. stav 1. Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, kojim je propisano da se porodicom, u smislu ovog zakona i ostvarivanja prava na materijalno obezbeđenje, smatraju bračni i vanbračni drugovi, bračna i vanbračna deca, usvojena deca i deca uzeta na izdržavanje. U tom slučaju, kada se deca nalaze u određenoj porodici bez priznatog statusa, odnosno da su na smeštaju u hraniteljskoj porodici, ta deca se smatraju članom porodice i ne mogu da ostvare pravo na materijalno obezbeđenje, sami za sebe, bez obzira na činjenicenicu da nemaju roditelje ili srodnike koji nisu u mogućnosti da ih izdržavaju. II) pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica Pravo na ovaj dodatak ima lice kome je, zbog prirode i težine stanja povrede ili bolesti, neophodna pomoć i nega za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih aktivnosti samozbrinjavanja. Po članu 37. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, „Lice koje zbog težine i prirode bolesti i bolesnog stanja nije sposobno da se samostalno kreće ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajućih pomagala, niti da se samo hrani, svlači, oblači i da održava osnovnu ličnu higijenu, kao i slepo lice i lice koje postiže vid sa korekcijom do 0.05 ima pravo na dodatak za pomoć i negu drugoga lica.” Ovo pravo nije vezano za imovinsko stanje osobe koja ga ostvaruje, niti za imovinsko stanje njegove porodice, kao ni za uzrast obolelog. Dodatak za tuđu negu je medicinskog karaktera, mogu ga ostvariti osobe koje su bolesne, ali ne i lica sa mentalnim smetnjama. U našem zakonodavstvu ne postoji modifikovan oblik tuđe nege, na primer za osobe koje se teško kreću van stana, ili za osobe sa psihičkim smetnjama. Osobe sa smetnjama u razvoju ostvaruju ovo pravo pod istim kriterijumima kao i lica bez smetnji u razvoju. Nijedan zakon ne predviđa oblik pomoći za, na primer, nadoknadu za ličnog asistenta. Da bi ostvarili ovo pravo potrebno je da podnesete zahtev Centru za socijalni rad na teritoriji opštine u kojoj imate prebivalište. Centar po službenoj dužnosti predmet dostavlja Prvostepenoj komisiji Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih (RF PIOZ), koja na osnovu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrđuje da li neko lice ima pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica. Komisija predmet vraća Centru koji donosi rešenje o tome da li je pravo priznato ili ne. Za ostvarivanje ovog prava, nadležnom Centru za socijalni rad (na opštini prebivališta podnosioca zahteva) Pravo na dodatak za negu i pomoć drugog lica ostvaruju lica kojima je, po prirodi i težini stanja povrede ili bolesti, neophodna pomoć i nega za obavljanje radnji radi zadovoljenja osnovnih aivotnih potreba. Osnovni uslovi za ostvarivanje ovog prava propisani članom 23. Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti su da se to pravo ne može ostvariti po drugom pravnom osnovu i da lice nije smešteno u ustanovi socijalne zaštite. Ovo pravo u sistemu socijalne zaštite koristi značajan broj dece ometene u psihofiziakom razvoju, bez obzira da li su deca bez roditeljskog staranja ili deca pod roditeljskim staranjem. Način i uslovi za ostvarivanje ovog prava su posebno usmereni da podrže roditelje u nameri da decu koja su teže, teako ili višestruko ometena u razvoju zadrže u porodičnom okruženju, odnosno da se na taj način podrži pravo deteta na odrastanje u porodičnom okruženju. Dete se upućuje na kategorizaciju najčešće pred upis u školu kako bi se moglo - po starom modelu socijalne zaštite - uputiti u odgovarajuću obrazovno - vaspitnu grupu. Roditelj može tražiti od pedijatra razvojnog savetovališta da uputi dete na prevremenu kategorizaciju radi upućivanja u razvojnu grupu pri predškolskoj ustanovi na teritoriji prebivališta ili drugoj ukoliko nema mesta u odgovarajućoj. Uput za kategorizaciju ("zeleni uput za kategorizaciju" prazan obrazac) daje opštinski Sekretarijat za društvene delatnosti koji popunjava nadležni pedijatar - pedijatar u razvojnom savetovalištu Doma Zdravlja kome dete pripada. Popunjeni obrazac prosleđuje se nadležnoj komisiji za kategorizaciju koja postoji pri svakoj opštini. Nalaz, ocenu i mišljenje, komisija dostavlja nadležnom opštinskom sekretarijatu za društvene delatnosti koji donosi rešenje o kategorizaciji na osnovu zakonskih kriterijuma. Rešenje je akt kojim se dokazuje postojeće stanje deteta i kojim se ostvaruju prava kod nadležnih službi.
VII) pravo na pomoć za osposobljavanje za rad Članom 26. Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, utvrđeno je pravo na pomoć za osposobljavanje za rad, odnosno na obrazovanje i osposobljavanje za rad, koje imaju deca i omladina ometena u razvoju. VIII) prevoza i posebno naknada troškova osposobljavanja Ovo pravo imaju deca i omladina ometena u razvoju i odrasla invalidna lica koja se, prema psihofizičkim sposobnostima i godinama života, mogu osposobiti za određeni rad, a to pravo ne mogu da ostvare po drugom pravnom osnovu. Pravo na pomoć za osposobljavanje za rad ostvaruje se u vidu:
naknade troškova osposobljavanja za rad ( obezbeđuju sredstva za opremanje radnog mesta, sredstva za rad instruktora i druga sredstva vezana za osposobljavanje za rad!) To znači da ako u mestu boravka ne postoji osnovna škola za decu ometenu u razvoju, a osnovno obrazovanje je obavezno, troškove obrazovanja snosi opština. Pod tim troškovima podrazumevaju se i troškovi stanovanja u drugom mestu, a kada je dete sa smetnjama u razvoju srednjoškolskog uzrasta opština snosi samo troškove puta. Ali to takođe znači da pravo na osposobljavanje za rad ostvaruju samo deca sa smetnjama u razvoju sa oštećenim vidom, sluhom i deca sa stepenom lake mentalne ometenosti. Moramo istaći da slučajevi osposobljavanja za rad nisu česti. Mali je broj dece sa smetnjama u razvoju koja imaju pravo da se obrazuju, a samim tim i da ostvare pravo na osposbljavanje za rad. Ako neko dete i krene na osposobljavanje za rad, ono pred sobom nema izbor zanimanja. Nije slobodno da, kao druga deca, bira svoje buduće zanimanje. Naša država je predvidela samo stereotipe: za osobe sa oštećenim vidom predviđena je obuka za zanimanja poput telefonista i sl., a ostali imaju mogućnost da se osposobe za metaloglodače i slična zanimanja. IX ) pravo na smeštaj u ustanovu socijalne zaštite Ministarstvo za socijalna pitanja pokrenulo je reformu u sistemu socijalne zaštite sa ciljem da se što veći broj dece i ljudi izmesti iz ustanova socijalne zaštite. Deca i osobe sa posebnim potrebama se u tom smisli zbrinjavaju u prirodnom - porodičnom okruženju kroz institucije usvojenja, hraniteljstva, zaštićenog stanovanja i drugih alternativnih načina stanovanja . Pravo na smeštaj u ustanovu socijalne zastite imaju: lica koja imaju pravo na smeštaj u drugu porodicu (vidi str. 26) deca mentalno ometena u razvoju stepena umerene, teže i teške mentalne ometenosti, deca višestruko ometena u razvoju, deca obolela od autizma, kao i deca sa smetnjama u telesnom razvoju, a koja nemaju uslove da ostanu u svojoj porodici, odrasla invalidna lica sa telesnim i čulnim oštećenjima, teško, hronično obolela lica i lica ometena u mentalnom razvoju, koja nisu u mogućnosti da samostalno žive u porodici zbog nepovoljnih zdravstvenih, socijalnih, stambenih ili porodičnih prilika, i lica sa poremećajima u ponašanju. Zahtev za smeštaj u ustanovu socijalne zaštite podnosi se isključivo Centru, na teritoriji opštine u kojoj lice koje se smešta ima prebivalište. Neophodno je priložiti i sledeća dokumenta, koja se odnose na osobu koja se smešta u ustanovu:
Za roditelje i srodnike koji su po Zakonu o braku i porodicu dužni da učestvuju u izdržavanju lica koje se smešta u dom, učešće u troškovima smeštaja korisnika je obavezno. Troškovi smeštaja se ne plaćaju za lica mentalno ometena u razvoju stepena teške i teže mentalne ometenosti; za lica višestruko ometena u razvoju, sa teškom i težom mentalnom ometenošću i za lica obolela od autizma. Vreme smeštaja nije kalendarski ograničeno.
Pre no što se odlučite za smeštaj vašeg deteta IPAK posetite dom i vidite kakvi su uslovi za život u njemu. Ovaj oblik „zbrinjavanja” je jedini izbor za roditelje koji, u nedostatku humanijih modela socijalne zaštite bivaju prinuđeni da dete smeste u dom. Država je, kao potpisnik međunarodnih konvencija, dužna da ih sprovodi i da obezbedi, između ostalog, humane oblike socijalne zaštite, kako se ne bi grubo kršilo pravo deteta da živi u svojoj porodici i u prirodnom okruženju. U našoj zemlji reforma socijalne zaštite, u smislu izmena zakona, još uvek nije počela. Međutim, Ministarstvo za socijalna pitanja je koncipiralo reformu koja se ogleda kroz projekte koje sprovode ustanove socijalne zaštite (Centri, domovi), uz eventualnu saradnju sa drugim institucionalnim ili vaninstitucionalnim organizacijama. Sadašnja slika u oblasti, za naše pojmove inovativnih oblika socijalne zaštite, koje sprovode Centri i domovi, različita je na teritoriji cele Republike. Trenutno se, prema zvaničnim podacima Ministarstva za socijalna pitanja, sprovodi 109 programa za podršku osobama sa invaliditetom, ali sadržina tih projekata nije javno objavljena. Ostaje nejasno da li će se smanjivati kapaciteti i poboljšavati uslovi smeštaja u domove i da li u našoj zemlji uopšte postoji strategija deinstitucionalizacije koja bi omogućavala potpunu inkluziju dece sa smetnjama u svoju socijalnu sredinu. Trenutno, u našoj zemlji, život u domu/instituciji podrazumeva: spavanje sa šest, sedam i više osoba u jednoj prostoriji; nemanje privatnosti; nemanje izbora hrane; saznanje da si u instituciji ničiji; da u instituciji ništa nije tvoje, da u instituciji nema izbora, da se u instituciji ne ceni tvoj rad... X) pravo na smeštaj u drugu porodicu (hraniteljstvo) Pravo na smeštaj u drugu porodicu, između ostalih, imaju i: deca bez roditeljskog staranja i deca čiji je razvoj ometen porodičnim prilikama; deca mentalno ometena u razvoju, stepena umerene, teže i teške mentalne ometenosti, višestruko ometena u razvoju, deca obolela od autizma, kao i deca sa smetnjama u telesnom razvoju, a koja nemaju uslove da ostanu u svojoj porodici; odrasla invalidna lica sa telesnim i čulnim oštećenjima, teško, hronično obolela lica i lica ometena u mentalnom razvoju, koja nisu u mogućnosti da samostalno žive u porodici zbog nepovoljnih zdravstvenih, socijalnih, stambenih ili porodičnih prilika, lica sa poremećajima u ponašanju; Hranitelj je ono lice koje u svoju porodicu prihvata dete i vodi o njemu kompletnu brigu. Time se prihvaćenom detetu obezbeđuju uslovi za život u porodičnom okruženju hraniteljske porodice, najoptimalniji za rast i odrastanje dece do njihovog najvišeg stepena, prema individualnim sposobnostima. Na osnovu rešenja o smeštaju, pismenim ugovorom se uređuju međusobni odnosi Centra i jednog člana porodice, koji na taj način postaje hranitelj. Hranitelj ostvaruje pravo na naknadu za izdržavanje korisnika i naknadu za rad. Kriterijume za utvrđivanje visine naknade utvrđuje nadležno Ministarstvo za socijalna pitanja. Kako je hraniteljstvo jedan od značajnih oblika socijalne i porodično-pravne zaštite dece sa posebnim potrebama, stručni timovi Gradskog centra za socijalni rad prate realizaciju hraniteljstva. Da bi porodica postala hraniteljska treba da zadovolji uslove: potencijalni hranitelj kao i članovi njegove porodice ne smeju biti lišeni poslovne sposobnosti potencijalni hranitelj kao i članovi njegove porodice ne smeju biti lišeni roditeljskog prava hraniteljska porodica mora biti materijalno obezbeđena prema Zakonu o socijalnoj zaštiti kvalitet ličnih osobina potencijalnih hranitelja utvrđuje Izborni tim Finansiranje boravka dece u hraniteljskoj porodici obezbeđuje se do navršenih 18 godina deteta, a za odrasla lica nije vremenski ograničeno. Smeštajem lica u drugu porodicu ne prestaju prava i dužnosti roditelja, usvojioca i staratelja prema tome licu (ukoliko nisu ograničena ili ukinuta odlukom nadležnog organa), kao ni zakonska obaveza izdržavanja. Usvojenje je najpotpuniji i najznačajniji vid zaštite dece bez roditeljskog staranja. Ujedno ono predstavlja i najodgovorniji oblik zaštite dece bez roditeljskog staranja. Adopcijom se, pravnim putem, zasniva roditeljski odnos između tuđeg maloletnog deteta-usvojenika i punoletnog lica - usvojioca. Zakonska pretpostavka je da je usvojenje dopušteno ako je korisno za usvojenika. Sve je veće interesovanje bračnih parova za potpuno usvojenje. Međutim, u našoj sredini još uvek nije rasprostranjena adopcija dece sa smetnjama u razvoju, kao što se izuzetno retko na usvajanje odlučuju bračni parovi koji već imaju svoju decu. U razvijenim zemljama je usvojenje čest oblik zbrinjavanja dece bez roditeljskog staranja, ali i čest oblik zbrinjavanja dece sa smetnjama u razvoju. Nadamo se da će i kod nas svest ljudi i humani odnosi u društvo uskoro dostići takav nivo da će adopcija dece sa smetnjama u razvoju postati uobičajena i u našoj sredini. Takođe se nadamo da će se uskoro liberalizovati uslovi koje treba da ispune roditelji – usvojioci, te da će decu moći da usvajaju ne samo bračni parovi već i parovi koji žive u vanbračnoj zajednici, pojedinci, kao i osobe sa invaliditetom. XII ) pravo na usluge socijalnog rada XIII ) lišenje poslovne sposobnosti Lišenjem poslovne sposobnosti osobe sa Down sindromom se trajno onemogućavaju da na bilo koji način obavljaju neki posao i za njega budu adekvatno i nagrađeni. Nažalost situacija je takva da je skoro cela populacija osoba sa Down sindromom lišena poslovne sposobnosti. Time nisu u prilici da na bilo koji način rade i zarade sebi koji dinar i pored toga što su mnogi sposobni da rade poslove koji zahtevaju jednostavan manuelni rad. Nažalost osobe sa Down sindromom su isključene i iz mogućnosti da rade u radnim organizacijama koje upošljavaju osobe sa različitim oblicima invaliditeta pod zaštićenim uslovima. Za detaljnije informacije pitati u Nacionalnoj službi za zapošljavanje Gundulićev venac 23-25, Beograd. B.1.2) Prava finansirana iz budžeta lokalne samouprave (Grada Beograda) I) pravo na opremu korisnika za smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili u drugu porodicu; VI) ostali oblici pomoći Po Zakonu o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, pravo na dnevni boravak imaju deca ometena u fizičkom ili psihičkom razvoju, deca sa autizmom, kao i deca sa poremećajima u društvenom ponašanju, koja imaju pravo na smeštaj u ustanovu ili u drugu porodicu (videti str. 26, 28). Ustanove za dnevni boravak se obrazuju u zavisnosti od uzrasta, vrste i stepena oštećenja (na primer, dnevni boravak za decu ometenu u fizičkom razvoju, za decu ometenu u psihofizičkom razvoju, za decu sa autizmom) . U slučaju da u mestu prebivališta (opština, grad) ne postoji odgovarajuća ustanova za dnevni boravak, mogu se ostvariti sledeći oblici zbrinjavanja: smeštaj u odgovarajući dom ili drugu porodicu dnevni boravak van mesta prebivališta Centar donosi rešenje kojim se dete upućuje u dnevni boravak, a na osnovu prethodno podnetog zahteva roditelja ili staratelja i rešenja o kategorizaciji (na osnovu nalaza, ocene i mišljenja Komisije za pregled dece ometene u razvoju). Učešće srodnika obaveznih na izdržavanje u troškovima dnevnog boravka korisnika utvrđuje se na osnovu merila i kriterijuma koje donosi organ uprave opštine nadležan za socijalna pitanja. Sredstva za pružanje usluga koje ne može da obezbedi korisnik, obezbeđuju se iz budžeta opštine. Među opštinama i gradovima nema zajedničkih elemenata za izradu merila i kriterijuma učešća u troškovima. Po Konvenciji o pravima deteta, deca sa bilo kojom vrstom smetnje i stepenom ometenosti imaju pravo na obrazovanje do maksimuma svojih mogućnosti , što i predviđa Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (donet 2003. godine). S obzirom na to da poseban zakon kojim će se reguliasti ova pitanja nije donet, u praksi se i dalje obrazuju samo deca sa lakšim mentalnim ometenostima. Dakle, dnevni boravci ostaju kao jedina alternativa za neku vrstu socijalizacije i dnevnog zbrinjavanja dece sa smetnjama u razvoju koja, po trenutnim kriterijumima, ne mogu da se uključe u proces obrazovanja. Dnevni boravci nisu obavezni da obrazuju decu , već se njihova uloga uglavnom svodi na čuvanje dece u toku dana. Drugim rečima, deca koja su upućena na dnevni boravak isključena su iz sistema obrazovanja , bilo nemogućnošću da ikada upišu školu (jer se u specijalne škole upisuju isključivo decu sa lakšim mentalnim ometenostima), bilo ispisivanjem iz škola zbog nemogućnosti da dalje prate nastavni program. Roditelji nemaju zakonsku obavezu da decu upišu u dnevni boravak, ali ako dete ide u dnevni boravak oni su u obavezi da ga plaćaju. Događa se da zbog nemogućnosti obezbeđivanja prevoza deteta do boravka, nezadovoljstva uslugom i/ili cenom, roditelji decu ispišu iz dnevnog boravka, ili ih nikada i ne upišu. Dnevni boravci i zaposleni u njima finansiraju se iz budžeta opštine. Zakonom o socijalnoj zaštiti opštinama je omogućeno da na svojoj teritoriji ostvaruju oblike socijalne zaštite koji su širi od zakonom propisanih minimuma . Roditelji, zbog toga je važno da se udružujete, pišete inicijative, pokrećete akcije... jer to je jedini način da vas neko čuje, da steknete podršku šire javnosti pa i političkih stranaka, da stignete do odgovornih u vašoj Opštini, da utičete na rešavanje problema vaše dece i vas. To je jedini način da izvesno ostvarite nešto što smatrate da vam je potrebno. Dostupnost pravima u sistemu socijalne zaštite Upoznavanje građana, pa i dece, sa mogućnostima i načinom ostvarivanja prava na materijalnu podršku u sistemu socijalne zaštite, ne sprovodi se na opštem nivou. U pojedinim lokalnim zajednicama takve kampanje sprovode se sporadično i uslovljene su, uglavnom, nekim incidentnim situacijama, koje u određenom trenutku zaokupljaju medijsku pažnju. Nadležnost centara za socijalni rad, da mogu po službenoj dužnosti pokretati postupke za ostvarivanje prava deci i koja su pod roditeljskim staranjem, omogućavaju da i deci neukih roditelja budu u određenoj meri dostupna sva garantovana prava. Nadležnost centara za socijalni rad, da mogu po službenoj dužnosti pokretati postupke za ostvarivanje prava deci i koja su pod roditeljskim staranjem, omogućavaju da i deci neukih roditelja budu u određenoj meri dostupna sva garantovana prava. Posebno je pitanje da li deca mogu samostalno podnositi zahteve za ostvarivanje prava na materijalnu podršku. Konkretno, svako dete koje je mlađe od 18 godina a starije od 14 godina, može se samostalno obraćati socijalnim službama a njihovo obraćanje se može tretirati kao zahtev. Deca mlađa od 14 godina, takođe se mogu obraćati socijalnim službama, a socijalne službe će u skladu sa izvršenom procenom i svojim ovlašćenjem, po službenoj dužnosti pokretati određene postupke. Ovo svakako ne isključuje mogućnost da lica koja se neposredno staraju o deci, njihovi roditelji ili staratelji, podnose zahteve u ime i za račun dece. Treća lica nemaju u procesnom smislu aktivnu legitimaciju, da u ime i za račun dece podnose određene zahteve, ali se svako njihovo obraćanje mora uzeti u obzir i izvršiti procena da li Centar za socijalni rad, kao socijalna služba mora postupak pokrenuti po službenoj dužnosti. c) Socijalna zaštita – nacionalno zakonodavstvo Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama (čl. 42) Ustav RS ( čl. 39; čl. 40) Zakon o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti RS (čl. 2; čl. 3;čl. 9; čl.10; čl. 13; čl. 14; čl. 26; čl. 33; čl. 34; čl. 36-39; čl. 48; čl. 49-116) Zakon o društvenoj brizi o deci Zakon o predakolskom vaspitanju i obrazovanju (čl. 2; čl. 3; čl. 8; čl. 11; čl. 32) Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS" broj 16/02) Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju (čl. 17; čl. 31; čl. 180) Zakon o braku
D) Socijalna zaštita – potrebna dokumentacija Vodite računa da dokumenta kao što su: izvodi iz matične knjige, knjige venčanih, umrlih, potvrde o prosecima primanja i sl. vremenski ograničene važnosti i to uglavnom na šest meseci. Raznovrsna rešenja nisu vremenski ograničenog trajanja. Fotokopije koje se traže ne treba da su overene u Opštini kao verne kopije originala, samo na zahtev dokumenta se daju na uvid. I) pravo na materijalno obezbeđenje Za ostvarivanje ovog prava, nadležnom Centru za socijalni rad (na opštini prebivališta podnosioca zahteva)priložiti sledeću dokumentaciju : fotokopija lične karte (i druga strana); prijava prebivališta za decu, sa matičnim brojem dobija se u Sekretarijatu unutrašnjih poslova na opštini prebivališta - trajan dokument sve do promene nekog od podataka sa prijave, kada bi prijavu trebalo obnoviti ili izvaditi novu u skladu sa izmenjenim podacima) izvod iz Matične knjige rođenih za decu - rok važenja šest meseci i dobija se u Opštini rođenja deteta. izvod iz Matične knjige venčanih za supružnike - rok važenja 6 meseci i dobija se na Opštini gde ste upisani u matične knjige venčanih potvrda o ličnom dohotku zaposlenih članova porodice ili lica koja su po Zakonu o braku i porodičnim odnosima dužni da izdržavaju materijalno neobezbeđene članove porodice, bez obzira da li žive u istom domaćinstvu; ček od penzije, potvrde o ostalim primanjima za sve članove porodice koji imaju primanja, kao i za davaoca izdržavanja koji žive van porodice. uverenje od Nacionalne službe za zapošljavanje u ogranku gde ste se i prijavili kao nezaposleni - kod Vašeg savetodavca, radno sposobne članove porodice; uverenje za decu koja se nalaze na redovnom školovanju ili profesionalnom osposobljavanju; uverenje o zaduženju za prihode na koje se plaća porez; uverenje o posedovanju ili neposedovanju nepokretne imovine na teritoriji opštine prebivališta i mesta rođenja-dobija se u Katastarskoj službi mesta prebivališta; izvod iz matične knjige umrlih; presuda o razvodu braka; presuda o izdržavanju koja nije starija od jedne godine; izjava dva svedoka o zajedničkom domaćinstvu; fotokopija radne knjižice (ime i radni staž); uverenje iz Geodetske uprave, 27. marta 43-45 (2 primerka).
II) pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica Za ostvarivanje ovog prava, nadležnom Centru za socijalni rad (na opštini prebivališta podnosioca zahteva) priložiti sledeću dokumentaciju : pisani zahtev; fotokopija lične karte (i druga strana); izvod iz Matične knjige rođenih za decu - rok važenja šest meseci i dobija se u Opštini rođenja deteta. izvod iz Matične knjige venčanih za supružnike - rok važenja 6 meseci i dobija se na Opštini gde ste upisani u matične knjige venčanih fotokopija čeka od penzije; fotokopija zdravstvene knjižice; predlog za veštačenje (obrazac br. 1) koji ste dobili popunjen od svog pedijatra; uverenje od Nacionalne službe za zapošljavanje u ogranku gde ste se i prijavili kao nezaposleni - kod Vašeg savetodavca, radno sposobne članove porodice; potvrda Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje zaposlenih da nije ostvarena penzija; fotokopija medicinske dokumentacije sa dijagnozom, kariotipom i sl.; Ovim će te biti upućeni na lekarsko veštačenje. Prema nalazu i mišljenju lekarske komisije biće Vam kasnije izdato i Rešenje na osnovu kog ostvarujete prava za svoje dete. Kada pribavite dokumenta o pravima odnosno rešenja - svoja prava tj dobijanje materijalnih sredstava ostvarujete podnošenjem dokumenata Sekretarijatu za socijalnu i dečiju zaštitu u Tiršovoj 1.
Sekretarijatu za socijalnu i dečju zaštitu u Tiršovoj 1 soba 5, potrebno je priložiti sledeća dokumenta : popunjen obrazac - u okviru tog obrasca su i potrebne izjave podnosioca zahteva o materijalnom i porodičnom stanju izvod iz Matične knjige rođenih za svu decu - rok važenja šest meseci i dobija se u Opštini rođenja deteta. fotokopija uverenja o državljanjstvu SCG samo za podnosioca zahteva; fotokopije ličnih karata odraslih članova zajedničkog domaćinstva, a za decu fotokopije prijava prebivališta; fotokopija overene zdravstvene knjižice za podnosioca zahteva; potvrda o prihodima u tri meseca koji prethode mesecu podnošenja zahteva za sve članove porodičnog domaćinstva (neto prihodi), a to su: prosek plate zadnja tri meseca koji dobijate od Vašeg poslodavca tj. službe računovodstva; prosek penzije zadnja tri meseca od Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih (filijala Beograd Nemanjina 3 šalter 1, 2, 3) potvrda o katastarskim prihodima u prethodnoj godini za sve članove porodičnog domaćinstva iz Katastra iz mesta rođenja i mesta prebivališta poresko uverenje iz mesta prebivališta o imovinskom stanju domaćinstva dobija se u Opštinskoj poreskoj službi uverenje od Nacionalne službe za zapošljavanje u ogranku gde ste se i prijavili kao nezaposleni - kod Vašeg savetodavca, radno sposobne članove porodice fotokopija radne knjižice školske potvrde za decu osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta, odnosno potvrda nadležne zdravstvene ustanove o razlozima za neredovno školovanje; dokazi o činjenicama u vezi nepokretnosti, kao i stambenog prostora (izvod iz zemljišnjih knjiga – vlasnički list, ugovor o kupovini nepokretnosti, rešenje o porezu, uverenje Republičkog geodetskog zavoda, ugovor o korišćenju stana i dr.); fotokopija kartice tekućeg računa, ukoliko nemate tekući račun će Vam za potrebe isplaćivanja dečijeg dodatka kao stalnog prihoda, biti otvoren po službenoj dužnosti
Pravo na roditeljski dodatak ostvaruje se u Sekretarijatu za socijalnu i dečju zaštitu u Tiršovoj 1 soba 3 podnošenjem sledećih dokumenata : majka podnosi zahtev originalnih izvoda iz Matične knjige rođenih za svu decu, koji ne mogu biti stariji od 6 meseci; fotokopije ličnih karata punoletne dece, a za maloletnu decu fotokopija prijava prebivališta; originalnog uverenja o državljanstvu SCG za majku koje ne može biti starije od šest meseci; fotokopije lične karte majke ; fotokopije zdravstvene knjižice majke; uverenja Centra za socijalni rad po mestu stanovanja da: neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev, odnosno da njena deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku porodicu ili data na usvajanje, odnosno da nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja; dve fotokopije kartice tekućeg računa ili štedne knjižice (Poštanske štedionice, Nacionalne štedionice, Novosadske banke, Delta banke ili Komercijalne banke) Roditeljski dodatak se dobija za svako dete ukoliko podnesete zahtev pre navršene prve godine dana starosti deteta. V ) pravo na naknadu zarade za porodiljsko odsustvo i negu deteta Majke koje obavljaju samostalnu delatnost dostavljaju:
Potvrda Fonda PIO samostalnih delatnosti o mesečnoj osnovici na koju se plaćaju doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, za mesec koji prethodi mesecu u kome je započeto korišćenje odsustva, i po isteku godine, u roku od tri meseca o konačnoj osnovici; Rešenje o privremenom zatvaranju radnje ili privremenom poveravanju obavljanja delatnosti drugom licu;
Majke koje ne obavljaju samostalnu delatnost po automatizmu, shodno Rešenju o razvrstavanju i doznakama od lekara ginekologa ostvaruju pravo na porodiljsko odsustvovanje sa posla do pete godine života deteta sa posebnim potrebama, radi posebne nege deteta. U tom periodu troškove snosi radna organizacija i socijalno. Visina isplaćenih sredstava je 100% proseka plate koju ste imali pre odsustva. U junu mesecu 2005 je izglasan Zakon po kome za treće dete porodiljsko odsustvovanje za decu bez posebnih potreba traje dve godine.
VI ) pravo na naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi Za decu bez roditeljskog staranja koja su smeštena u ustanove socijalne zaštite , zahtev podnosi ustanova socijalne zaštite.
Za decu bez roditeljskog staranja koja su smeštena u starateljsku ili hraniteljsku porodicu , zahtev podnosi staratelj, odnosno hranitelj, a pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi može se ostvariti pod uslovom da je za dete ostvareno pravo na dečji dodatak.
Pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja, priznaje se od dana podnetog zahteva do isteka tekuće godine. Za decu sa posebnim potrebama koja borave u posebnim vaspitno-razvojnim grupama u predškolskoj ustanovi
Za decu sa posebnim potrebama koja borave u redovnim vaspitnim grupama u predškolskoj ustanovi
Za upis u predškolsku ustanovu porebno je:
Deca koja su upisana u predškolske ustanove sa rešenjem o razvrstavanju i potvrdom o upisu iz Službe računovodstva predškolske ustanove, podnose zahtev Sekretarijatu za socijalnu i dečju zaštitu radi ostvarivanja prava na besplatan boravak dece u vrtiću. Na kućnu adresu će Vam stići Rešenje kojim se boravak deteta u predškolskoj ustanovi oslobađa od plaćanja troškova. Deca sa Down sindromom ne plaćaju troškove boravka u predškolskoj - razvojnoj grupi. Svake godine je potrebno u mesecu septembru obnoviti zahtev za oslobađanje od plaćanja troškova boravka u predškolskoj ustanovi. Prvo se dobija molba - zahtev u samoj PU ustanovi koja se nosi u računovodstvo iste PU i potom se podnosi u Sekretarijatu radi dobijanja rešenja. Rešenje o oslobađanju od materijalnih troškova boravka u PU se dobija na kućnu adresu. VII) pravo na pomoć za osposobljavanje za rad VIII) prevoza i posebno naknada troškova osposobljavanja IX) pravo na smeštaj u ustanovu socijalne zaštite X) pravo na smeštaj u drugu porodicu (hraniteljstvo) Potencijalni usvojioci treba da prilože sledeća dokumenta Centru za socijalni rad (ne starija od šest meseci):
XII ) pravo na usluge socijalnog rada XIII) lišenje poslovne sposobnosti Vanparnični sudski postupak lišavanja lica poslovne sposobnosti pokreću članovi porodice ili Centar za socijalni rad po službenoj dužnosti. U nadležnom Centru za socijalni rad se pokreće i vodi postupak stavljanja lica pod trajno starateljstvo na osnovu pravosnažne sudske odluke lišavanja poslovne sposobnosti iz vanparničnog sudskog procesa. Ukoliko imate nekih ispravki ili dodatnih informacija MOLIMO Vas da nam javite kako bi smo pomogli roditeljima da se lakše snađu i ne gube vreme čekajući na šalterima i trčeći po gradu- neka to vreme posvete svojoj deci u harmoničnoj atmosferi i potpuno koncentrisani. Stalni popust od 50% imaju domaćinstva čiji član je korisnik prava na materijalno obezbeđenje i korisnika prava na dodatak za pomoći negu drugog lica (to važi za osobe sa Down sindromom) ili hraniteljske porodice , bez obzira na primanja po članu domaćinstva. Beograđani zainteresovani za korišćenje subvencije na cenu komunalnih usluga treba da opštinskim odeljenjima Gradskog centra za socijalni rad dostave sledeća dokumenta :
|
|
   |
|||||||||||||||||||||||||||||||
Detaljnije...
| Polazna | Informacije | Stanovanje uz podršku | Aktivnosti | Savetovališta | Radionice | Izdanja | E-biblioteka | E-galerija | O Down sindromu | Socijalna zaštita | Pravna zaštitia | Zdravstvena zaštita | O nama | Pomogli su | Kontakt | Uslovi korišćenja | |
Sve objavljene medicinske informacije su smatrane opštim i napisane su u edukativne svrhe. Nikako se ne mogu koristiti kao zamena za individualni lekarski savet. Ukoliko smatrate da je Vašem detetu potrebna medicinska pomoć, molimo Vas da se obratite svom lekaru i psihologu. |
Društvo za pomoć osobama sa Down sindromom Srbije dozvoljava korišćenje originalnog, neizmenjenog sadržaja informacija u prezentaciji. Molimo Vas da pri navođenju informacija naznačite “Preuzeto sa prezentacije na adresi www.downsindrom.org.yu” kao i da pridodate link na našu prezentaciju.
|
Copyright © 2005-2008 DownSindrom.org.yu |
