Zdravstvena zaštita osoba sa Down sindromom

1. Strana ugovornice priznaju pravo deteta na uživanje najvišeg ostvarivog zdravstvenog standarda i na kapacitete za lečenje i zdravstvenu rehabilitaciju. Države potpisnice će nastojati da obezbede da nijedno dete ne bude lišeno prava pristupa takvim uslugama zdravstvene zaštite.

2. Strane ugovornice će težiti punom ostvarivanju ovog prava, a posebno će preduzimati odgovarajuće mere:

(a) da smanje smrtnost odojčadi i dece;

(b) da obezbede pružanje potrebne medicinske pomoći i zdravstvene zaštite svoj deci sa naglaskom na razvoj primarne zdravstvene zaštite;

(c) da se bore protiv bolesti i neuhranjenosti, uključujući i u okviru primarne zdravstvene zaštite, između ostalog kroz primenu raspoložive tehnologije i obezbeđenje snabdevanja adekvatnim hranljivim namirnicama i čistom pitkom vodom, uzimajući u obzir opasnosti i rizike zagađenja životne sredine;

(d) da obezbede odgovarajuću zdravstvenu zaštitu majkama pre i posle porođaja;

(e) da omoguće da svi segmenti društva, a posebno roditelji i deca, budu informisani i da imaju pristup obrazovanju, kao i da im se pomogne u korišćenju osnovnih znanja o dečjem zdravlju i ishrani, prednosti dojenja, higijene, čistoće okoline i sprečavanju nesreća;

(f) da razvijaju preventivnu zdravstvenu zaštitu, savetovanje roditelja, obrazovanje i usluge za planiranje porodice.

3. Strane ugovornice će preduzimati sve efikasne i odgovarajuće mere u cilju ukidanja tradicionalne prakse štetne po zdravlje dece.

4. Strane ugovornice se obavezuju da unapređuju i podstiču međunarodnu saradnju u cilju postepenog postizanja potpune realizacije prava iz ovog člana. U tom smislu, posebno će se voditi računa o potrebama zemalja u razvoju.

A) Zdravstvena zaštita - Nezvanični rezime glavnih odredbi

Dete ima pravo na najviši mogući standard zdravlja i zdravstvene zaštite. Države će posvetiti posebnu pažnju primarnoj zdravstvenoj zaštiti i prevenciji, zdravstvenom prosvećivanju i smanjenju smrtnosti odojčadi i dece. U tom smislu države će se uključiti u međunarodnu saradnju i težiti da nijedno dete ne bude lišeno mogućnosti efikasne zdravstvene zaštite.

B) Zdravstvena zaštita – Srbija

Zdravstvena zaštita je organizovana i sveukupna delatnost društva na očuvanju
i unapređenju zdravlja građana, sprećavanju, suzbijanju i ranom otkrivanju bolesti,
povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremenom i efikasnom lečenju i
rehabilitaciji. Radi obezbeđivanja prava građana na zdravstvenu zaštitu osnivaju se
zdravstvene ustanove.
Zdravstvena zaštita ostvaruje se u zdravstvenoj ustanovi, na radnom mestu, u
stanu građana, na drugom mestu kada za to postoji potreba. Zdravstvenu delatnost
obavljaju zdravstvene ustanove, a plan mreže zdravstvenih ustanova donosi Vlada
Republike Srbije.
U oblasti zdravstvene zaštite postoji niz zakona i podzakonskih akata koji regulišu
zdravstvenu zaštitu osoba sa invaliditetom. To su zakonodavne mere koje koje
obezbeđuju prava osoba sa invaliditetom na sve oblike zdravstvene zaštite, adekvatno
dijagnostikovanje, lečenje i rehabilitaciju uz obezbeđivanje ortopedskih pomagala,
medicinskih instrumenata i ostale opreme.
Prava iz zdravstvenog osiguranja obezbeđuju se osiguraniku u organizacionoj
jedinici Zavoda na čijem području ima prebivalište ( Dom zdravlja na teritoriji
prebivališta ).

Prema propisima i zakonima iz zdravstvene zaštite, kojima se reguliše Ustavno pravo na zdravlje i zdravstvenu zaštitu, SVOJ deci su obezbeđena ista prava bez obzira na razlike u polu, rasi, socijalnom statusu, smetnjama u razvoju ili teritoriji.

Ostvarivanje prava iz oblasti zdravstvene zaštite dece sa smetnjama u razvoju počinje od pedijatra – dečjeg lekara. Ukoliko vaše dete ima poteškoća u razvoju, pedijatar to među privima treba da konstatuje i da vas uputi dalje, stručnim službama koje su nadležne za ovu oblast. Njegova je obaveza da vam omogući pristup specijalistič kim ustanovama, najpre na lokalu, a ako je potrebno i dalje, u regionu (najčešće u Beogradu). Dobra saradnja sa pedijatrom vašeg deteta je od velike važnosti, kako za vaše dete, tako i za vas.

Zakonom o zdravstvenom osiguranju uređuju se prava iz zdravstvenog osiguranja zaposlenih i drugih građana. Deca sa posebnim potrebama su zdravstveno osigurana na osnovu osiguranja roditelja, a ukoliko roditelji nisu osigurani, zdravstvena zaštita se ostvaruje na teret budžeta RS.
Dete ima pravo na zdravstveno osiguranje (preko osiguranja roditelja) do navrš ene 15. godine, odnosno do navršene 26. godine starosti ako je na školovanju. Ukoliko dete postane nesposobno za samostalan život i rad posle navedenog uzrasta,
ima prava iz zdravstvenog osiguranja dokle god takva nesposobnost traje. (čl. 11. Zakona o zdravstvenom osiguranju)

I) Prava iz zdravstvene zaštite

• Pravo na zdravstvenu zaštitu
• Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad
• Pravo na naknadu putnih troškova u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite
• Pravo na naknadu pogrebnih troškova

1. zdravstvena zaštita

Zdravstvena zaštita i sistem zdravstva uređeni su Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, koji predviđa da se radi obezbeđenja prava građana na zdravstvenu zaštitu osnivaju zdravstvene ustanove, kao i da su primarnom zdravstvenom obuhvaćene sledeće kategorije:

• deca do navršene 15 godine, odnosno 25. ukoliko su na redovnom školovanju,
• žene u vezi sa planiranjem porodice, trudnoćom, porođajem i materinstvom,
• lica starija od 65 godina života, hendikepirana i invalidna lica.

Zdravstvena zaštita obuhvata:

• medicinske mere i postupke za unapređivanje zdravstvenog stanja, odnosno sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti i drugih poremećaja zdravlja;
• lekarske preglede i druge vrste medicinske pomoći u cilju utvrđivanja, praćenja i proveravanja zdravstvenog stanja;
  lečenje obolelih i povređenih i druge vrste medicinske pomoći;
• prevenciju i lečenje bolesti usta i zuba;
• medicinsku rehabilitaciju u ambulantno-polikliničkim i stacionarnim uslovima;
• lekove, pomoćni materijal koji služi za primenu lekova i sanitetski materijal potreban za lečenje;
• proteze, ortopedska i druga pomagala; pomoćne i sanitarne sprave, stomato-protetsku pomoć i stomatološke materijale (čl. 18. st. 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju).

Zdravstvenom zaštitom se ne smatraju:

• medicinska ispitivanja radi utvrđivanja zdravstvenog stanja, telesnog oštećenja i invalidnosti u postupcima kod drugih organa i organizacija, osim ispitivanja po uputu lekara, odnosno lekarske komisije
• zdravstveni pregledi radi upisa u srednje i više škole, fakultete i na kurseve, dobijanja uverenja za vozačke dozvole, za sudske i druge sporove i u drugim slučajevima kada se pregled ne obavlja u cilju zdravstvene zaštite
• pregledi zaposlenih upućenih na rad u inostranstvo od strane organizacija, kao i mere preventivne zdravstvene zaštite za privatna putovanja u inostranstvo i zdravstveni pregledi za ta putovanja.

Korisnik može ostvariti osnovnu zdravstvenu zaštitu u Domu zdravlja na teritoriji opštine na kojoj ima boravište odnosno prebivalište.
Korisnik može ostvariti specijalističko-polikliničku zdravstvenu zaštitu u stacionarnim i specijalizovanim zdravstvenim ustanovama (bolnice, stacionar, klinika...) sa uputom izabranog lekara odgovarajuće oblasti zdravstvene zaštite.
Korisnik može ostvariti bolničko lečenje u odgovarajućoj stacioniranoj zdravstvenoj ustanovi (bolnica) sa uputom izabranog lekara odgovarajuće oblasti zdravstvene zaštite.
Korisnik može ostvariti zdravstvenu zaštitu u stacionarnim zdravstvenim ustanovama za specijalizovanu rehabilitaciju na osnovu predloga izabranog lekara i mišljenja specijaliste odgovarajuće specijalnosti.

2. naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad

...odnosi se na odsustvo osiguranika zbog nege obolelog deteta i određuje se u zavisnosti od uzrasta i težine oboljenja deteta (čl. 32. Zakona o radu). Pravo „da bude na bolovanju” može da koristi jedan roditelj samo u slučaju kada su oba roditelja zaposlena, te nijedan ne može da bude uz dete. Kada se roditelj sam stara o detetu uvek koristi ovo pravo u slučaju oboljenja deteta.

3. naknada putnih troškova u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite (čl. 17.Zakona o zdravstvenom osiguranju)

... ostvaruje se ako se lečenje sprovodi u mestu udaljenom najmanje 30 km od mesta stanovanja. Izuzetno, detetu upućenom na logopedske vežbe ili vežbe kod očnog lekara pripadaju ovi troškovi nezavisno od udaljenosti. Visina troškova je najčešće proporcionalna ceni karte drugog razreda voza ili autobusa, a u retkim slučajevima nadoknađuju se troškovi korišćenja i drugih sredstava javnog saobraćaja ili sopstvenog automobila, ako je takav prevoz neophodan (videti čl. 52. i 53. Zakona o zdravstvenom osiguranju). Po nalogu lekarske komisije lica sa smetnjama u razvoju mogu da koriste i kola hitne pomoći. (videti čl. 54.) Ako dete ima pravo na besplatan prevoz po drugim propisima, onda mu ne pripada naknada troškova prevoza po Zakonu o zdravstvenom osiguranju. Detetu se može odrediti pratilac za vreme putovanja (što je uvek slučaj kada je mlađe od 8 godina) i njemu, takođe, pripadaju toškovi prevoza.

4. naknada pogrebnih troškova se ostvaruje za osiguranika u limitiranom iznosu,
koji pokriva najnužnije troškove.

II) Ostvarivanje prava iz zdravstvene zaštite

Pri ostvarivanju zdravstvene zaštite, po Zakonu o zdravstvenom osiguranju, osiguranim licima se obezbeđuje korišćenje svih vidova zdravstvene zaštite (čl. 63. st. 1.).
U ostvarivanju zdravstvene zaštite osigurana lica imaju pravo na slobodan izbor lekara i zdravstvene ustanove kod koje će koristiti zdravstvenu zaštitu, i van područ ja filijale Zavoda, u hitnim slučajevima i kada je to potrebno (čl. 64. st. 1.).
Osigurano lice ostvaruje zdravstvenu zaštitu u zdravstvenoj ustanovi koja ima sedište na području matične filijale (čl. 63. st. 2.). To znači da ako živite i radite u Pan čevu i vi i vaše dete zdravstvenu zaštitu ostvarujete u Pančevu, ali ako živite u Beogradu, a radite u Pančevu, možete birati na području koje opštine ćete ostvariti zdravstvenu zaštitu.

Određivanje načina korišćenja zdravstvene zaštite i ocenjivanje medicinske opravdanosti ostvarivanja pojedinih vidova zdravstvene zaštite, kao i ocenjivanje radne sposobnosti, privremene sprečenosti za rad vrše:

1. lekar

• Daje ocenu o zdravstvenom stanju, određuje način i vrstu lečenja, propisuje lekove, protetička i ortotička sredstva, prati tok lečenja i upućuje osiguranika na ocenu radne sposobnosti, odnosno invalidnosti;
• Ocenjuje sposobnost za rad osiguranika u slučaju bolesti i određuje rad sa skraćenim radnim vremenom;
• Određuje starost trudnoće radi određivanja odsustva za rad zbog trudnoće i porođaja; Utvrđuje potrebu da osigurano lice ima pratioca za vreme putovanja i daje mišljenje o potrebi lečenja u drugom mestu;
• Utvrđuje potrebu odsustvovanja sa posla radi negovanja obolelog člana uže porodice;
• Određuje upotrebu i vrstu prevoznog sredstva za prevoz bolesnika, s obziromna njegovo zdravstveno stanje;
• Vodi propisane evidencije o lečenju i opštem zdravstvenom stanju osiguranih lica;

2. lekarska komisija

• Daje ocenu radne sposobnosti osiguranika koji je privremeno sprečen za rad, koga uputi lekar pojedinac;
• Ocenjuje potrebu obezbeđivanja pratioca obolelom licu za vreme stacioniranog lečenja;
• Daje ocenu po prigovoru osigurnika na ocenu lekara pojedinca, odnosno na činjenič no stanje koji je ovaj utvrdio;
• Ceni opravdanost izrade novih protetič kih i ortotičkih sredstava pre isteka roka predviđenih za njihovo trajanje;
• Daje mišljenje o zahtevima za naknadu troškova lečenja i putnih troškova;
• Daje mišljenje o upućivanju osiguranih lica na lečenje u zdravstvene ustanove za specijalizovanu rehabilitaciju i za upućivanje osiguranih lica na lečenje van područja filijale Zavoda;
• Predlaže upućivanje osiguranika, u slučaju dužeg trajanja sprečenosti za rad, u skladu sa zakonom, nadležnom organu za ocenu radne spsobnosti odnosno invalidnosti po propisima o penzijsko-invalidskom osiguranju;
• Daje ocenu na mišljenje lekara pojedinca.

Lekarska komisija daje ocenu privremene sprečenosti za rad na osnovu neposrednog pregleda osiguranog lica i na osnovu pregleda medicinske dokumentacije.
Drugostepena lekarska komisija ispituje pravilnost ocene lekarske komisije. Lekar koji leči osigurano lice, ne može biti član ni jedne lekarske komisije.

Ako niste zadovoljni ocenom koju je dao lekar pojedinac možete izjaviti prigovor nadležnoj lekarskoj komisiji.
Država ima obavezu da obezbedi odgovarajući fizički i psihički oporavak i socijalnu reintegraciju dece koja su žrtve oružanih sukoba, mučenja, zanemarivanja, iskorišćavanja ili zlostavljanja.
Prigovor se podnosi usmeno ili, još bolje, pismeno u roku od 48 sati od saopštenja ocene, lekaru protiv čije ocene je prigovor izjavljen ili neposredno lekarskoj komisiji. Lekar pojedinac može odmah preinačiti svoju ocenu, a ako je ne preinači du- žan je da o tome sačini zabelešku koju potpisuje i osigurano lice. Lekar je dužan da predmet odmah dostavi nadležnoj komisiji.
Lekarska komisija je dužna da odmah uzme u postupak prigovor radi donošenja ocene. Ocena koju lekarska komisija daje povodom izjavljenog prigovora na ocenu lekara pojedinca je konačna, na nju ne možete uložiti žalbu. Ocena lekarske komisije koja se daje povodom prigovora dostavlja se pismeno osiguranom licu, lekaru pojedincu, filijali Zavoda i poslodavcu.

3. drugostepena lekarska komisija

Protiv ocene lekarske komisije, kada je ona doneta bez prethodne ocene lekara pojedinca, može se izjaviti prigovor u roku od tri dana. Ocena koju je dala drugostepena komisija povodom žalbe po prigovoru na ocenu lekarske komisije je konačna.
Ukoliko ste ispoštovali prethodno pomenute procedure, a i dalje ste nezadovoljni, zaštitu svojih prava možete tražiti još jedino na sudu.
Kada već govorimo o komisijama, smatramo da je važno istaći da komisija za pregled dece ometene u razvoju nije isto što i lekarska komisija.

c) Zdravstvena zaštita – nacionalno zakonodavstvo

• Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama (čl. 45)
• Ustav RS (čl. 30)
• Zakon o zdravstvenom osiguranju RS (čl. 8; čl. 9; čl. 11; čl. 32)
• Zakon o zdravstvenoj zaštiti RS (čl. 7; čl. 8)

Podzakonska akta:

• Odluka o sadržini i obimu zdravstvene zaštite („Sl. Glasnik RS” br. 44/99)
• Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja(„Sl.glasnik RS” br. 44/99 i 37/02)
• Pravilnik o indikacijama za protetička i ortotička sredstva („Sl.glasnik RS” br. 47/95 i 50/95)
• Pravilnik o uslovima i načinu upućivanja osiguranih lica na lečenje u inostranstvo(„Sl. Glasnik RS” br. 86/93 i 89/93)
• Uredba o obimu i sadržaju zdravstvene zaštite stanovništva („Sl.glasnik RS” br. 43/93)
• Odluka o prijavljivanju i evidenciji u vezi sa ostvarivanjem prava iz zdravstvenog osiguranja („Sl.glasnik RS” br. 18/91)
• Odluka o obrascu lekarskog recepta za propisivanje i izdavanje lekova na teret sredstava zdravstvenog osiguranja („Sl.glasnik RS” br. 9/02)
• Pravilnik o načinu izdavanja i sadržaju potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad za zaposlenog u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju („Sl.glasnik RS” br. 1/02)
• Pravilnik o određivanju ortotičkih, protetičkih sredstava - proizvoda koji se hirurški ugrađuju u organizam na koje se ne plaća porez na promet proizvoda („Sl.glasnik RS” br.5/02) í Odluka o učešću osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite („Sl. Glasnik RS” br. 31/01)

D) Zdravstvena zaštita – potrebna dokumentacija

• overena zdravstvena knjižica za dete (od strane Vašeg poslodavca ili Nacionalne službe za zapošljavanje)
• evidencija imunizacija deteta

Novorođenčad koja još nemaju svoju overenu knjižicu mogu posećivati lekara sa majčinom knjižicom. No, to se ne toleriše na duže vreme. Prijava deteta u Opštini i prijava prebivališta u SUP na teritoriji opštine prebivališta deteta je obavezna do isteka prvog meseca života.

Ukoliko ste kupili lek, ortopedsko pomagalo, naočare detetu, laboratorijski materijal za amniocentezu, a za njega prema listama prioriteta postoji mogućnost refundacije sredstava treba da ponesete u Fond za PIO Nemanjina 3 Beograd (hodnik desno, šalter 1):

• popunjen zahtev koji se dobija na licu mesta
• originalni račun koji ste dobili pri kupovini (naglasite u apoteci da Vam treba račun radi refundacije)
• potvrdu od Ustanove gde se vrši zahvat da nije u prilici da Vam obezbedi laboratorijski materijal
• dijagnozu i potvrdu da je zahvat obavljen (amniocenteza)
• recept/nalog za ortopedsko pomagalo, ortopedske cipele* ili naočare**

Na šalteru 1 obavlja se prijem dokumenata i dobijate potvrdu kojom se javljate komisiji. Ukoliko ste uzeti u razmatranje na prvom spratu se javljate i izlazite pred lekarsku komisiju zajedno sa detetom radi pregleda i odlučivanja o opravdanosti refundiranja . Pri tome komisija odobrava ili ne refundaciju sredstava i daje Vam Rešenje o refundaciji. Posle izvesnog vremena ta sredstva Vam budu isplaćena.

Napomena: Ovaj postupak je opisan bez detalja kojih ima na pretek, pa Vas zato molimo da se informišete direktno u Nemanjinoj 3 - Fondu za PIO, Beograd.

**prema nezvaničnim informacijama više "Rudo" ne refundira dečije ortopedske cipele
*naočare : samo preko dijoptrije +/-5 i "socijalni" ram